Naučnici sa Harvarda tvrde da postoji drevna Zemlja unutar naše planete

Grupa istraživača sa Harvard univerziteta veruje da je pronašla dovoljno dokaza o teoriji da unutar naše planete postoji drevna Zemlja. Pod pojmom drevna se podrazumeva da je ona nastala pre nekoliko milijardi godina.

Istraživači veruju da je do sada neobjašnjeni odnos izotopa iz dubine planete u stvari ostatak od drevne Zemlje iz vremena pre nego što je došlo do sudara sa gigantskim nebeskim telom koji je doveo do nastanka Meseca. Naučnici sa Harvarda veruju da je ta drevna Zemlja postojala 4,5 milijardi godina pre pomenutog sudara.

Nastanak Meseca i njegovo poreklo spada u jednu od najvećih naučnih misterija. Još uvek nije tačno jasno kako je Mesec formiran, ali postoje neke teorije koje sugerišu da je on nastao pre 4,5 milijarde godina kada se naša planeta sudarila sa nebeskim telom veličine Marsa pod nazivom Teja. Po toj teoriji, toplota koja je nastala usled ovog sudara je istopila planetu, a ostaci su odleteli i formirali Mesec.

Ipak, naučnici sa Harvarda na čelu sa profesorom Sudžojem Mukopadejem kažu da postoji dovoljno dokaza da se samo deo Zemlje istopio i da drugi, drevni deo, još uvek postoji u sklopu Zemljinog omotača. Drugim rečima, negde ispod nas još uvek postoje delovi drevne Zemlje koja je starija od našeg Meseca.

„Energija oslobođena prilikom sudara Zemlje i Teje je morala biti ogromna, dovoljna da istopi celu planetu. Međutim, verujemo da energija nije ravnomerno raspoređena kroz celu Zemlju. To znači da jedan deo uopšte nije istopljen i da još uvek postoji“, rekao je profesor Mukopadej.

Tim naučnika je do ovog zaključka došao analizom odnosa izotopa plemenitih gasova koji se nalaze u dubini omotača naše planete i poređenjem rezultata sa izotopima bližim površini. Njihovo istraživanje je pokazalo da je odnos He3 i Ne22 u plićem delu omotača bio mnogo veći nego na dubini. Ovo otkriće je navelo naučnike da su u pitanju dva potpuno različita materijala: jedan od drevne Zemlje i jedan od nove.

„To znači da poslednji sudar nije u potpunosti pomešao omotač i da postoji čitav magmatski okean omotača“, rekao je Mukopedej.

Ono što takođe podržava njihovu teoriju jeste analiza odnosa Kseona 129 i 120 koji se takođe razlikuju na dubini omotača i na površini.

„Geohemija ukazuje na to da postoje velike razlike između odnosa izotopa u različitim delovima naše planete, a to zahteva objašnjenje. Ideja da naša planeta nije u potpunosti uništena prilikom najvećeg sudara u njenoj istoriji se ne poklapa u potpunosti sa našim poimanjem energetike i formiranja planeta. Ukoliko se naša teorija ispostavi kao tačna, onda je moguće da još uvek postoje delovi naše drevne planete u sklopu Zemlje“, rekao je profesor Mukopedej.

Webtribune.rs