Žene kriju prošlost, muškarci da gledaju druge

Shutterstock

"Tajna je uvek tegoba, kameni klin zabijen pod samu kožu. Kao tajni podsetnik koji ne nestaje, tajna izaziva čežnju, ona počinje život vlastitim životom. Da bi se održalo duhovno zdravlje, reke stvari se moraju činiti naopako: smeh umesto suza, spori hod kad nam je želja potrčati. Uvek se odreći onog najvažnijeg, makar u pogledu drugih."

Spisateljica Alis Hofman je u tri rečenice objasnila pozadinu tajni, kao balasta koji nas usporava, ograničava i otežava. Ali, one su, uprkos tome, svuda oko nas. Koliko je samo neizgovorenih, prećutanih reči koje nikada ne bismo pustili u život, plašeći se da će nas baš one života i koštati. Svaka veza počiva na nekoj tajni, bila ona "bela", "najbelja" ili velika do neba i zvezda. Jedno britansko istraživanje je otkrilo da žene više od muškaraca "taje", iako su rezultati pokazali da je ključ uspeha u tome da partneri i ne podele baš sve jedno s drugim. Čak 91 posto dama nikada nije priznalo partneru da u toku seksa pomisli na drugog, dok 87 odsto žena nije reklo dečku da o vezi do detalja priča sa drugaricom. Veliki broj pripadnica lepšeg pola, njih 67 posto prećutalo je flert u kome su uživale, a 65 odsto nikada nije priznalo prevaru. Opšte je poznato koliko devojke vole da šopinguju, ali da to ne prijavljuju, pa je tako 51 posto ispitanica reklo da skriva koliko novca potroši u ovoj zabavi. Nešto malo manje od polovine nikada nije priznalo partneru sa koliko muškaraca su bile pre njega, dok 8 odsto žena od dečka krije koliko zaista ima kilograma.

Kod pripadnika jačeg pola lista tajni je kraća, a na njenom vrhu se nalazi prećutkivanje činjenice da gledaju i okreću se za drugim ženama, koliko stvarno zarađuju i koliko su novca potrošili na kladionicu.

Tajanstvenost u vezi zavisi, kaže porodični psihoterapeut Iva Branković, od toga kojim vrednostima pridajemo značaj i kakvu sliku o sebi želimo da stvorimo.

LISTA PREĆUTANIH STVARINa listi stvari koje žene često prećutkuju su i činjenica da im je dosadno u društvu njegovih roditelja, da su ljubomorne na njegovu drugaricu iz detinjstva, dok muškarci ne žele da priznaju da mu svaka njena haljina isto izgleda i da mu je potrebno da ponekad ćuti, umesto da sve vreme priča na sve teme.

- A to samo ukazuje na činjenicu da, kao što je lepota u oku posmatrača, tako je i težina i veličina tajne u srcu njenog nosioca - objašnjava sagovornica "Života plus". - Tajne stvaraju distancu između ljudi i kao takve, s jedne strane, mogu da budu opasne za partnerski odnos, ali, s druge strane, jesu način da se ponovo oživi strast i privlačnost.

Mada je uvreženo mišljenje da dame više kriju neke stvari, događaje ili stavove, Iva smatra da je teško odgovoriti na pitanje ko je tajanstveniji. Kod oba pola postoji ono nešto što, dodaje, niko nije spreman da deli:

- Usled romantične predstave o ljubavi, od koje svi manje ili više patimo, često smo veoma rezervisani kada treba da podelimo istinu o nekim neprijatnim činjenicama ili problemima u vezi sa zdravljem, jer nas one prikazuju u neprivlačnom, "ogoljenom" svetlu. Žene će stereotipno skrivati svoje metode ulepšavanja, dok će muškarci teško priznati poraz ili materijalni gubitak.

Nije lako proceniti da li je veći "greh" to što žena prećutkuje koliko je potrošila na "krpice" ili što muškarac neće da prizna da previše novca ostavlja u kladionici. Tajna je tajna, bez obzira na formu. Ali, ona svakako može da ima različite funkcije i nejednak uticaj na odnos.

- Naizgled, čak i na nivou svesnog, tajna nastaje iz želje da nekog sačuvamo, zaštitimo, a u stvari, mi je negujemo jer želimo da sačuvamo sebe, odnosno sliku o sebi u očima drage osobe. Zato, na primer, žene i dalje često neodređeno govore o svojoj ljubavnoj prošlosti, ulepšavaju je i romantizuju. Ponekad, s druge strane, umanjuju i banalizuju činjenice, pokušavajući tako da svom partneru stave do znanja da iako možda nije prvi, bar je prvi pravi, a samim tim i jedini - objašnjava psihoterapeutkinja.

Ona podseća da žene nisu jedini krivci za ovakav pristup, jer je on zapravo proizvod muških očekivanja, a i onoga što društvo u celini očekuje. Pod takvim pritiskom dama često ni nakon mnogo godina u braku neće priznati mužu da je posle porođaja prolazila kroz težak period, da nije mogla odmah da se "poveže" sa bebom i da je imala simptome onoga što sada znamo da se zove "postporođajna depresija".

Za razliku od žena, muškarci su skloni da skrivaju situacije u kojima su doživeli poraz ili gubitak, ali i svako osećanje neadekvatnosti i nesigurnosti.

- Oni se nalaze pod drugom vrstom društvenog pritiska, jer se od njih očekuje da uvek budu sposobni, snalažljivi i da obezbede dobar život svojoj porodici. Muškarci, takođe, loše podnose da budu kritikovani, pa će često skrivati svoje negativne postupke i navike, pokušavajući da održe ulogu i poziciju nepogrešivog i svemoćnog. Mnogi pripadnici jačeg pola teško podnose tugu, zato što je tumače kao slabost, pa će mnogo lakše "skliznuti" u ćutanje ili čak bes, nego otvoreno govoriti o emocijama - kaže sagovornica.

Kamen spoticanja u svakoj vezi je prošlost, a kako niko nije bez prošlosti, pitanje je kako se postaviti prema njoj kada se započne nova ljubavna priča. Istraživanje rađeno na Univerzitetu u Masačusetsu je pokazalo da 63 posto veza "pukne" zbog činjenica iz emotivne istorije. Muškarci su tu "teži" slučajevi, jer njima uglavnom smeta kada im devojke priznaju da su pre njih bile ludo zaljubljene. Zato one često prikrivaju takve stvari, pokušavajući da preduprede ljubomoru, iako to ponekad urušava bliskost, ali tu, kaže Iva, može da se uspostavi ravnoteža:

- Za bliskost u vezi potrebno je temeljno poznavanje druge osobe. U tom smislu, događaji iz prošlosti nisu značajni sami po sebi, ali je važno značenje koje im osoba daje. Sa partnerom možda ne treba deliti najsitnije detalje iz prethodnih romantičnih veza, ali ako su ti odnosi i ti ljudi ostavili traga i imali značaj, onda je korisno podeliti priče o njima. Krajnji cilj sa deljenjem prošlosti je razumevanje i prihvatanje. Drugim rečima, ako istorija mora previše da se ulepša ili prećuti, to znači da partneri nemaju kapaciteta za razumevanje i prihvatanje celovitosti ličnosti, a onda nema ni priče o pravoj ljubavi.

Osnova zdrave veze je deljenje i bliskost. Sagovornica "Života plus" kaže da velike tajne, zapravo, stavljaju branu na mogućnost da podelimo, podržimo i budemo podržani, prihvatimo i da se osetimo prihvaćenim, što bi trebalo da su osnovne emocionalne funkcije partnerskog odnosa. Ali, opet, sitne "misterije" imaju draži, jer, kako kaže Dostojevski, čovek je tajna i zagonetka, i ako čitav život provedeš u njenom odgonetanju, nemoj reći da si uzalud proživeo vek.

USPOSTAVITI BALANS

Između skrivanja i iznošenja na sto baš svake sitnice, treba da se uspostavi ravnoteža, kako bi veza bila zdrava.

- Ne znači da moramo baš sve o čemu mislimo da kažemo i da sve o onom drugom znamo. Na taj način potencijalno ulećemo u drugu zamku - "tiraniju intimnosti", u kojoj se "ja" zamenjuje sa "mi", život se živi sa svim otvorenim vratima, a učesnici u toj igri gube pravo na intimu i ulaze u ozbiljan rizik od ugrožavanja sopstvenog integriteta. Samo dobar balans privatnosti, malih ličnih tajni i poverenja, učiniće jedan partnerski odnos sigurnim i zdravim okruženjem za život, a na svakom paru je da, prepoznavši potrebe svojih članova za ličnim prostorom i bliskošću, napravi balans i neguje ga - kaže sagovornica.

Tatjana Los / Novosti