Kako se prave penušava i gazirana vina
Šampanjac iz vašeg podruma: Kvalitet zavisi od količine i oblika ugljen-dioksida u njima. Redovno se hlade pre upotrebe
Prirodna penušava vina se proizvode na klasičan (šampanjski način). Odnegovanom vinu namenjenom za šampanjac doda se 22-26 grama po litru šećera i oko dva odsto aktivnog vinskog kvasca, pa se dobijena smeša razlije u flaše. Nakon toga sudovi se zatvore i ostave u podrumima u kome je temperatura stabilna tokom cele godine i kreće se od 10-12 stepeni, da se u njima izvrši šampanjizacija, odnosno fermentacija dodatog šećera (naknadna fermentacija).Flaše se stavljaju u horizontalni položaj na specijalne police, tako da vazdušni prostor dođe na sredinu flaše da bi čep bio uvek vlažan. Vrenje počinje posle par dana i odvija se veoma sporo, može da traje i pet-šest meseci.
Kvalitet penušavih vina znatno zavisi od količine i oblika ugljen-dioksida u njima. Penušava vina u obliku šampanjca moraju imati pritisak ugljen dioksida na 20 stepeni od najmanje četiri atmosfere, dok se vina koja na istoj temperaturi imaju samo dve atmosfere mogu smatrati polupenušavim.
Prirodna penušava vina se proizvode na klasičan (šampanjski način). Odnegovanom vinu namenjenom za šampanjac doda se 22-26 grama po litru šećera i oko dva odsto aktivnog vinskog kvasca, pa se dobijena smeša razlije u flaše. Nakon toga sudovi se zatvore i ostave u podrumima u kome je temperatura stabilna tokom cele godine i kreće se od 10-12 stepeni, da se u njima izvrši šampanjizacija, odnosno fermentacija dodatog šećera (naknadna fermentacija).Flaše se stavljaju u horizontalni položaj na specijalne police, tako da vazdušni prostor dođe na sredinu flaše da bi čep bio uvek vlažan. Vrenje počinje posle par dana i odvija se veoma sporo, može da traje i pet-šest meseci.
Kad se vino izbistri izdvoji se od taloga i prelije u čiste flaše, ali se pri tome ne sme izgubiti veća količina ugljen-dioksida. Pri ulivanju bistrog šampaniziranog vina u boce dodaje se ekspedicioni liker koji predstavlja dobro staro vino u kome je rastvoreno 700 gr/litar šećera uz dodatak dva do šest odsto vinjaka. Prema dodatoj količini šećera, šampanjac može biti suv (1-2 odsto šećera), polusladak (5-10) i sladak (10-15 odsto šećera).
Kvalitet penušavih vina znatno zavisi od količine i oblika ugljen-dioksida u njima. Penušava vina u obliku šampanjca moraju imati pritisak ugljen dioksida na 20 stepeni od najmanje četiri atmosfere, dok se vina koja na istoj temperaturi imaju samo dve atmosfere mogu smatrati polupenušavim.
U penušavim vinima ugljen dioksid se nalazi u tri oblika: slobodni, rastvoreni i vezani. Količinu vezanog i rastvorenog dioksida povećava naknadno vrenje, a zatim i čuvanje penušavog vina na nižoj temperaturi. Zato se penušava vina redovno hlade pre upotrebe.
Gazirana vina se proizvode na sledeći način. Posle pripreme osnovnog vina, fizičke i biološke stabilizacije, vino se rashladi do 0 stepeni, pa se zasićuje sa ugljen dioksidom. Pre isporuke treba da odleže 3-6 nedelja radi bolje apsorpcije dioksida. Količina ukupnog ugljenog-dioksida je znatno manja nego u prirodno penušavih vina, pa se pritisak kreće od jedne do dve atmosfere. Gazirana vina su prijatna za piće i deluju osvežavajuće sve dok iz njih ne izađe ugljen-dioksid. Da bi duže zadržala svežinu serviraju se rashlađena
Izvor:http://www.novosti.rs/
Нема коментара