KORNJAČE NA ŽARU I GROB PUN MORSKIH ŠKOLJKI Ovako je izgledala sahrana pre 12.000 godina
Pre oko 12.000 godina prvi put je priređena velika gozba u čast misteriozne pokojnice. Grupa ljudi napunila je njen grob neobičnim predmetima, pa čak i ostatcima hrane. Tragove prve sahrane arheolozi su nedavno pronašli u pećini Hilazon Tahtit u Izraelu, gde su ranije već nađene ljudske kosti.
Najstarija gozba na sahrani / foto: Dr Leore Grosman
Arheolozi su ih analizirali i rekonstruisali redosled događaja na sahrani, a rezultate do kojih su došli objavili su u časopisu "Current Anthroplogy".
Reč je o pripadnicima kulture Natufijan, koja je živela u Levantu pre 15.000-11.500 godina. Oni su živeli u grupama i skrasili su se na jednom mestu još pre nastanka poljoprivrede. Ovo je neuobičajeno za to vreme, u kome su ljudi uglavnom živeli u zajednicama lovaca-skupljača, koji su se selili s mesta na mesto.
- Ovo je prvi put u tom periodu da su sahrane bile uobičajena pojava, možda zato što vidimo nagoveštaje složenijeg društva - objašnjavaLeore Grosman sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, koja više od osam godina proučava ovaj grob.
Svečani pogrebni banket: Riba, gazela, lisica, zečevi i kornjače na žaru
Gozba u pećini Hilazon Tahtit najstariji je pogrebni banket i jedan od najobilnijih ikada otkrivenih. Ostaci pokazuju da su na meniju bili riba, planinska gazela, crvena lisica, kune zlatice i zečevi, a kornjače na žaru su očigledno bile omiljeno jelo.
Pronađeni su ostaci više od 80 kornjača, što odgovara količini od 20 kilograma mesa.
Na osnovu količine hrane, može se zaključiti da je pogrebnoj svetkovini prisustvovalo mnogo ljudi, mada je teško utvrditi koliko ih je bilo.
Pećina u kojoj su pronađeni tragovi sahrane, foto: Dr Leore Grosman
Grosmanova i njena koleginica Natali Manro sa Univerziteta Konektikata u Storsu, ustanovile su da su se pripreme za sahranu i banket odigravale u najmanje šest brižljivo planiranih faza.
Natufijanci su prvo izdubili dno pećine kako bi napravili grob. Zatim su unutra stavili komadiće krečnjaka i napunili grob neobičnim predmetima, uključujući i rog gazele, komadić crvenog okra, nekoliko kornjačinih oklopa i komadiće krede. Zatim su na gomilu "bacili" slojeve pepela.
Tek u četvrtoj fazi spustili su ženino telo u grob, u skoro polusedećem položaju. Pod glavu i karlicu su joj stavili nogu od divljeg vepra i kornjačin oklop.
Neobični predmeti i stopalo druge osobe
Mnoštvo neobičnih predmeta - kakvi do sada nisu otkriveni na natufijskim nalazištima - bilo je raspoređeno oko tela i na njemu, uključujući i morske školjke i vrh krila zlatnog orla. Možda najčudnije je što se tu nalazila još jedno stopalo druge osobe.
Peta faza je bila sama gozba. Ljudi su bacali ostatke hrane u grob pre nego što su ga zatvorili.
- Nisu se ustezali da ono što mi nazivamo otpacima bacaju u grob - kaže Grosman i dodaje:
"Kao da su na taj otežavali telo."
Foto: P. Groszman
Nadgrobna ploča od krečnjaka
U šestoj i završnoj fazi, Natufijanci su zatvorili grob velikom tablom od krečnjaka, težine 75 kilograma.
Arheolozi pretpostavljaju da su pripreme bile duge i složene. Životinje su verovatno nedeljama lovili.
Iako nije poznato zbog čega je ova žena zaslužila tako posebnu sahranu, dok su drugi u okolini imali mnogo jednostavnije grobove, Grosmanova pretpostavlja da je reč o značajnoj osobi i ističe da predmeti oko nje ukazuju na šamansku aktivnost.
Pogrebni banket navodi na zaključak da su Natufijanci razvili složene međudruštvene odnose. Manje grupe lovaca-skupljača nisu mogle da razviju ovako složene rituale zato što su se prečesto selile.
Izvor:Blic.rs
Нема коментара