Psiholog otkriva: Kako svetlost utiče na zdravlje, život i raspoloženje!

Foto: Shutterstock

Ljudi su, baš kao i biljke, podložni uticaju svetlosti. Na svetlost reagujemo na različite načine, prvenstveno lučenjem hormona koji su odgovorni za raspoloženje, pažnju, koncentraciju, budnost... To se najbolje može pratiti u zemljama na krajnjem severu gde se u tokom zimskih meseci javlja u medicini poznat poremećaj kao SAD - Seasonal Affective Disorder. Osnovna karakteristika ovogo poremećaja je povećan stepen emocionalne
nestabilnosti: depresija u zmiskim emsecima i, sa druge strane, neprirodna euforičnost za vreme letnjeg perioda.

"Tokom određenog perioda godine provedemo više od 30 odsto vremena pod veštačkim osvetljenjem. Kad se uzme u obzir uticaj prirodne svetlosti na funkcionisanje čoveka, jasno je da posebno treba da se pozabavimo i osvetljenjem u prostoru u kome provodimo dobar deo dana", kaže Milica Petrović, psiholog Doma zdravlja MediGroup Dr Ristić.

"Međutim, to nije jedini razlog za bavljenje rasvetom u prostoru u kom živimo. Rezultati nekih istraživanja su pokazali da svetlost (prirodna ili veštačka) nije samo nephodna kao dodatak čulu vida, već ima ulogu u održavanju fiziološke i psihološke ravnoteže u ljudskom organizmu. Reakcija organizma je uglavnom određena nivoom osvetljnosti, spektrom zračenja, temepraturom boje i prirodom svetlosti. Svi tipovi svetlosti podstiču naše hormone, utiču na našu percepciju, osećanja, raspoloženje i doživljaj ispunjenosti i zadovoljstva. Osvetljenje traba da je podešeno tako da svetlosni sistem omogući jasnu osvetljenost bez blještanja, jer bljesak izaziva osećaj neprijatnosti i išćekivanja nečeg nepoželjnog, što osobu dovodi u stanje napetosti i razdražljivosti. Osim toga, percepcija u blještavilu zahteva veće naprezanje oka što izaziva veći zamor i glavobolju".

"Svetlost treba da simulira prepodnevne i popodnevne sate jer je to period dana koji stimuliše sve aktivnosti mozga i celokupnog organizma", kaže Milica Petrović i dodaje:

"Konstantno niska osvetljenost (prigušeno svetlo) prouzrokuje umor i pospanost. Kada želite da postignete veću efikasnost u radu, neophodno je da jasnoću svetlosti prilagodite prirodi posla, starosnoj dobi i eventualnim problemima sa vidom. Vid slabi sa starošću, tako da je za obavljanje iste aktivnosti, za osobe različite starosti, potrebna različita osvetljenost. Za osobe sa problemima vida potreban je drugačiji intenzitet svetlosti, a često i drugačiji ugao pod kojim svetlost pada na radnu površinu".

Kako kaže sagovornica, prejaka osvetljenost, s druge strane, pospešuje budnost i povečava efikasnost, ali posle dužeg vremena izaziva zamor očiju i opšte stanje umora. Umor je uvek povezan sa opštim nezadovoljstvom, dolazi do disbalansa hormonalnog statusa što pojačava stres u organizmu, smanjuje motivaciju, uvodi u apatiju i napetost.

"Zadovoljan čovek je uspešan čovek, pa je zbog toga potrebno doprineti podsticanju opšteg stanja zadovoljstva ili
njegovom održavanju", zaključuje Milica Petrović, psiholog.

Autor: Stil