UPALA SLEPOG CREVA (APENDICITIS) – ŠTA SVAKI RODITELJ TREBA DA ZNA

Apendicitis ili upala slepog creva je jedna od najčeščih hirurških bolesti kod dece. Evo šta svaki roditelj treba da zna, iz ugla pedijatra koji veoma često vidi dete pre dečjeg hirurga.

Šta je apedincitis?

Iako se ovaj naziv – “slepo crevo” prilično odomaćio on je pogrešan. Slepo crevo (Coecum – cekum je latinsko ime) je zapravo jedan kraj debelog creva koji se “slepo” završava. Na njemu se nalazi apendiks – crvuljak, koji se uglavnom sastoji od limfnog tkiva, a na njega se misli samo kada postoji zapaljenje ili sumnja na zapaljenje. Iako medicinski pogrešan, mi ćemo ga, zbog lakšeg praćenja, povremno koristiti u daljem tekstu (baš kao što stoji u naslovu).

Zašto se dešava zapaljenje “slepog creva”?

Neverovatno je (ali je tako) da se pouzdano ne zna pravi uzrok jednog od najčešćih hirurških bolesti! Šta tačno započinje upalu crvuljka ne znamo, ali kako god da počne infekcija brzo dovede do uvećanja (zadebljanja) apendiksa. Zapaljenje se iz apendiksa brzo prenosi na okolinu, a to brzo počinje da boli.

Kako izgleda dete koje ima apendicitis?

Pogrešno je misliti da sva deca imaju iste simptome i znake ove bolesti. Tegobe zavise pre svega od pozicije apendiksa, od uzrasta, ali i od same reakcije detetovog organizma na zapaljenje. Opisaćemo kako se bolest ispoljava kod većine dece.

Bolest kod manje dece (iako se retko sreće pre pete godine života) obično počinje povišenom telesnom temperaturom, mučninom, povraćanjem i bolom u trbuhu.

Starije dete se žali da ga stomačić boli u predelu pupka. Taj se bol se postepeno pojačava, a potom se obično preseli u donji desni deo trbuha i tada se dodatno pojačava. Ono što je prilično karakteristično je da dete relativno brzo (nekada za par sati, a nekada za dan – dva) “kljokne” – prvo je razdražljivo, potom je klonulo, neće da jede, jedva i pije, a stomak postaje sve tvrđi.

Ako pokušamo da pipnemo trbuh dete oseća jak bol i brani se. Najveći broj dece sa apendicitisom ima normalnu stolicu ili zatvor. Kako bol postaje jači, a dete izgleda sve lošije, deca brzo stižu kod lekara.

Treba imati u vidu da jedan broj dece ima netipični oblik bolesti, kada se slepo crevo ne nalazi na uobičajenom mestu. Takođe, što je dete mlađe teže je postaviti dijagnozu jer su i tegobe manje karakteristične.

Kako se postavlja dijagnoza?

Kada je ispoljavanje bolesti tipično dete relativno brzo stigne kod dečjeg hirurga, koji postavlja definitivnu dijagnozu, najčešće uz pomoć rutinskih laboratorijskih analiza. Ponekad nije lako odlučiti da li treba otvarati dete da bi se obavilo operativno uklanjanje zapaljenog apendiksa. Srećom, tu su “pomoćnici”:

U krvnoj slici se obično nađe povećan broj belih krvnih zrnaca, a prisutni su i drugi laboratorijski pokazatelji zapaljenja.

Pregled mokraće je veoma bitan, jer zapaljenje bubrega i mokraćnih kanala ume da liči na apendicitis, a to se relativno lako vidi u pregledu urina.

A ultrazvučni pregled?

Kada tok bolesti ne daje jasnu sliku zapaljenja slepog creva pribegava se veoma korisnomultrazvučnom pregledu trbuha. Iskusan specijalista može videti apendiks na ultrazvuku i proceniti da li se radi o zapaljenju. Ipak, ovo je pomoćna dijagnostička metoda koja nije presudna, ali je veoma korisna za hirurga koji prati dete.

Može li dete da ima i proliv i upalu slepog creva?

Retko!

Lekari se obraduju kada dete, koje boli stomačić, dobije proliv. To je zato što većina dece sa prolivom ima enterolkolitis – zapaljenje creva  kao uzrok bola u trbuhu. Eneterokolitis je “obično” zapaljenje sluzokože tankog i debelog creva, dakle nije apendicitis. To su, dakle, infekcije creva i najčešće idu sa prolivom, skoro po pravilu su praćene bolom u trbuhu.

Kada dete ima zapaljenje slepog creva, obično ima zatvor, nekada normalnu stolicu, ali veoma retko i proliv može biti pratilac apendicitisa.

Ipak, ima dece sa upaljenim slepim crevom imju proliv! Obično se radi o duguljastom i neobično postavljenom crvuljku (apendiksu). On se nalazi sa desne strane, ali je postavljen pozadi i “naslanja” se na završni deo debelog creva. Zato debelo crevo može izbaciti stolicu pre nego se proces varenja završi pa nastaje proliv!

Mogu li se javiti bolovi sa leve strane trbuha?

Iako se ne dešava često, može!

Nekada se dešava da je crvuljak (apendiks) veoma dugačak i da se prostire i do leve strane trbuha. Kada se takvo slepo crevo upali, bol se može lokalizovati i sa leve strane.

Dešava se i da neka deca imaju jak bol u donjem levom delu trbuha, iako im je apendiks na desnoj strani (gde mu je i mesto). Tada se radi o takozvanom refleksnom bolu, koji se nalazi dalje od mesta uzroka bola. Ipak, najveći broj dece sa refleksnim bolom, pre ili kasnije pokaže prstom i na donji deo desne strane trbuha, kao mesto koje veoma boli.

Najređi razlog “levostranog” bola kod dece sa zapaljenjem slepog creva je anatomski postavljen apendiks u levoj polovini trbuha. To su deca koja imaju “ispreturane” organe u telu, pa je sve što se normalno nalazi desno “prešlo” na levu stranu.

Kako se leči apendicitis?

Kod dece se akutna upala slepog creva leči hirurškim zahvatom – operativnim uklanjanjem apendiksa. Kod odraslih (daleko ređe kod starije dece) postoji i hronični apendicitis koji se periodično “aktivira” pa su bolovi veoma jaki. Desi se da uz “jake” antibiotike napad prođe  i izbegne operacija. Ipak, zapaljenje “tinja” pa su moguće komplikacije (nikad se ne zna kada će i gde da se upala razbukta).

Dakle, kada se postavi dijagnoza, ili “osnovana sumnja” na apendicitis hirurška intervencija je neminovna!

Kakva je to operacija?

Svaka hirurška intervencija je ozbiljan zahvat. Nekritično mišljenje “ma to nije ništa” je pogrešno. Ipak, ne radi se o preteškom operativnom zahvatu, ali sve detalje o intervenciji saopštava dečji hirurg koji će dete operisati. Većina dece pregura apendektomiju (kako se stručno naziva ova operacija) bez većih problema, i posle nekoliko dana (obično unutar jedne nedelje od operacije) ode kući.

Klasična operacija i dalje dominira, ali se radi i laparaskopska apendektomija. Radi se o posebnom instrumentu koji se uvodi kroz “rupicu” na trbuhu čime se izbegava otvaranje trbučne duplje, pa je i oporavak je brži. Ipak, ova procedura se ne može obaviti kod svakog deteta, ali zahteva i posebnu opremu i obučene hirurge. U svakom slučaju, dečji hirurg odlučuje da li je intervencija potrebna, i koju će metodu koristiti.

Mogu li se desiti komplikacije?

Posle svake hirurške intervencije se mogu desiti komplikacije! Srećom, one su kod apendektomije retke, naročito kada se intervencija obavi na vreme.

Ne valja kada bolest odmakne, ili ako dođe do “pucanja” slepog creva (perforacija apendiksa). Tada se gnoj (produkt zapaljenja) može proširiti po trbušnoj duplji, pa su komplikacije zapravo počele i pre hirurške intervencije. Kod ove dece, sama operacija je teža, duže traje, a oporavak je teži, pa je i šansa da se dese komplikacije veća.

Terapija i nega deteta posle hirurške intervencije je veoma važna, sprovodi se veoma detaljno uz redovne kontrole hirurga, ali i anesteziologa. Tako se ogromna većina dece lepo oporavi i reši se ovo neprijatne bolesti.

Kako to da ima dece koje ponovo boli “slepo crevo” iako je hirurški odstranjeno – da li je moguće da se bolest vratila?

Jednom izvađeno slepo crevo se ne može “vratiti” – tu nema bojazni! Povremena žiganja u predelu operativnog područja su normalna pojava, jer je sam proces ožiljavanja (zarastanja) operatovnog reza dug, a stvoreni ožiljak (koji nije samo spolja) može povremeno da bolucka.

Daleko ređe se dešava da se posle operacije slepog creva stvaraju debele priraslice (adhezije) u trbušnoj duplji. Priraslice su trake prilično tvrdog vezivnog tkiva koje nastaju na mestu gde hirug prođe skalpelom, ili u regionima trbuha gde je bilo zapaljene. Ove priraslice nekada pritiskaju crevo i tako ometaju normalni prolaz crevnog sadržaja. Tada može nastati ileus (narodni termin je “zavezana creva”) kada ne postoji mogućnost da se uspostavi normalni prolaz crevnog sadržaja. Tada su i bolovi veoma jaki, i stalno se pogoršavaju, pa dete brzo stiže kod lekara. Ova vrsta ileusa zahteva brzu intervenciju kojom se presecaju priraslice i creva “oslobađaju” da normalno rade.

Srećom, ovaj scenario nije čest kod dece, ali se češće dešava kod perforacije (“pucanja”) apendiksa pre operacije.

Da li svaki bol u trbuhu traži neodložan pregled hirurga?

Naravno da ne!

Lista uzroka bolova u trbuhu kod dece je ogromna, a samo manji broj otpada na prave hirurške bolesti. Ipak, ako se dete žali na jake bolove, koji se pogoršavaju dete treba da bude pregledano, ali to obično prvo obavi pedijatar.

Ako dete ima i povišenu temperaturu, loše izgleda, povraća (a nema proliv) dečji hirurg zaista treba da pregleda dete što pre. Postoje i druge bolesti koje liče na apendicitis, a zapravo to nisu.

Posle detaljnog pregleda deteta, i osnovnih analiza se donosi odluka o daljem postupku. Neka deca se samo posmatraju (opservacija), pa nije retko da se dete nekoliko puta pregleda pre nego se konačno postavi dijagnoza. Treba reći da ima potpuno bezazlenih bolesti koje veoma liče na upalu slepog creva, a posle nekoliko sati praćenja se dete popravi, a posle dan – dva potpuno oporavi bez hirurške intervencije.

Šta raditi sa ožiljkom?

Većina dece posle sedam dana od operacije ima izvađene konce i “suvu” i čistu ranu. Proces zarastanja uvek ostavlja ožiljak – to je neizbežno! Ipak, ima proverenih, pouzdanih i neškodljivih preparata koji mogu značajno smanjiti veličinu postoperativnog ožiljka.

Na primer, primena silikona zaista pomaže! Ako se tretman počne na vreme (a to znači čim je rana potpuno zarasla i suva), sprovodi pravilno (dva puta dnevno posle pranja kože) i traje dovoljno dugo (bar osam nedelja) rezultati su odlični. Ne treba očekivati čudo – potpunu eliminaciju ožiljka, ali je moguće ožiljak učiniti daleko manje upadljivim. Ovo nije kozmetički trik, već medicinskim istraživanjima potvrđen tretman sa odličnim rezultatima.

izvor/http://www.najboljamamanasvetu.com/