Teotihuakan i liskun: Zašto se radioaktivni izolator nalazi u zidovima drevnog grada

Kada su Hernan Kortez i njegovi ljudi osvojili Astečko carstvo u 16. veku, oni su pitali lokalce ko je napravio tako ogroman grad, na šta su Asteci odgovorili da nisu oni ti koji su izgradili Teotihuakan, već da su ga napravili Kvinanacini, rasa džinova koji su došli iz raja

Teotihuakan je bez sumnje jedno od najmisterioznijih mesta u Južnoj Americi. Pored toga što ga odlikuje kompleksna arhitektura, naučnike zbunjuje i prisustvo liskuna, moćnog radioaktivnog izolatora.

Teotihuakan je od 100. godine pre nove ere pa sve do 7. i 8. veka bio najveći grad u drevnoj istoriji sa preko 150.000 stanovnika.

Ovaj grad se u velikoj meri razlikuje od ostalih drevnih gradova. On je neverovatno futurističan i drevan u isto vreme. Teotihuakan ima postavku modernog grada.

Prema navodima arheologa, napredni dizajn Teotihuakana ukazuje na to da su drevni graditelji posedovali napredno znanje o arhitekturi, matematici i astronomiji. Treba napomenuti da Teotihuakan iz vazduha izgleda kao moderno kompjutersko strujno kolo sa dva procesora – Piramidom Sunca i Piramidom Meseca. Istraživači su takođe pronašli mnoge sličnosti između ovih piramida i onih u Egiptu.

Međutim, do pre 100 godina, piramide u Teotihuakanu su bile sakrivene od pogleda. Videla su se samo čudna brda obrasla vegetacijom koja su tu bila vekovima i ostala zaboravljena kao i mnogi drugi drevni gradovi.

Kada su Hernan Kortez i njegovi ljudi osvojili Astečko carstvo u 16. veku, oni su pitali lokalce ko je napravio tako ogroman grad, na šta su Asteci odgovorili da nisu oni ti koji su izgradili Teotihuakan, već da su ga napravili Kvinanacini, rasa džinova koji su došli iz raja.

Teotihuakan se prevodi kao „Grad u kom su ljudi postali bogovi“. Astečko carstvo je reklo Špancima da je Piramida Sunca bila prekrivena crnim bazaltom u dalekoj prošlosti, ali i da je bila potpuno napuštena kada su oni došli u grad.

Radnik koji je radio na nalazištu je 1906. godine pronašao nešto veoma važno što je zauvek promenilo pogled na Teotihuakan. Bio je to debeo sloj laminiranog liskuna koji je prekrivao veliku oblast. To je bilo čudno mesto za lokaciju takvog minerala.

U to vreme, liskun je bio neprocenjiv na tržištu. On se koristio za pravljenje kondenzatora i smatrao se za odličan električni i termalni izolator koji ima tačku topljenja od preko 1.100°C. Iz nekog čudnog razloga, arhitekte u Teotihuakanu su ga postavili tamo u drugom veku pre nove ere. Zašto su to uradili?

Većina liskuna pronađenog 1906. godine u Teotihuakanu je prodato po visokoj ceni. Međutim, nije sav liskun nestao iz Teotihuakana. Ima još par mesta na kojima se on može naći tamo. Iz nekog misterioznog razloga, graditelji ovog drevnog grada su uspeli da dođu do liskuna i ugradili ga u građevine. Za šta im je koristio liskun pre 2.000 godina? Da li je imao veze sa nekom drevnom tehnologijom? Da li je moguće da su ovaj drevni grad zaista izgradili bogovi kao što legende tvrde?

Sigurno je da liskun nije ugrađen radi dekoracije, što znači da je imao neku drugu namenu, ali koju?

Liskun je stabilan i kada se izloži struji, svetlosti, vlazi i ekstremnim temperaturama. On poseduje superiorna električna svojstva i ponaša se kao izolator i dielektrik, a može i da podrži elektrostatičko polje dok rasipa minimalnu energiju u obliku toplote. On se koristi u električnoj industriji za izradu kondenzatora pogodnih za visoke frekvencije. Dva glavna minerala liskuna koja se upotrebljavaju su muskovit i flogopit.

Istraživači su otkrili da je liskun koji je upotrebljen za izgradnju hramova u Teotihuakanu potekao iz 3.200 kilometara udaljenog kamenitog regiona u Brazilu, što je takođe prava enigma. Kako su drevni graditelji uspeli da transportuju ovoliki mineral do Meksika pre nekoliko hiljada godina?

Moguće je da rešenje ove misterije nikada nećemo saznati.

Webtribune.rs