SVAKA NAM ČAST Zvanično: Upropastili smo celu planetu!
Sećate se izraza iz onih emisija u prirodi kada neku daleku divljinu opisuju rečima "na ovaj deo Zemlje čovek još nije kročio i ostavio svoj trag"? E, pa, toga više nema!
Gde god pogledate, čovek je ostavio dubok trag na Zemlji, Foto: Profimedia
Ljudsko društvo ostavilo je dubok trag na životnu sredinu, čak toliko da naučnici smatraju da ovaj period postojanja Zemlje treba da dobije svoje geološko ime antropocen.
Taj uticaj je toliki da kada biste sada nabasali na neki deo naše planete na koji biste prvi kročili, ne biste došli na parče Zemlje na koje čovek nije imao uticaja. I to pogubnog.
Štaviše, smatra se da takvo stanje postoji već hiljadama godina.
Arheolog Nikol Bojvin s Univerziteta Oksford i Maks Plank Instituta nauke o ljudskoj istoriji u Nemačkoj s kolegama je poslednjih 30 godina ispitivala arheološke studije tražeći podatke o drevnoj DNK i mikrofosilma.
Ovaj tim došao je do zaključka da uticaj ljudske vrste na planetu nije samo u tehnološkim i društvenim promenama industrijske revolucije, već da je daleko dublji i dalekosežniji.
Za poslednjih 195.000 godina postojanja Homo Sapiensa, naša vrsta je krivac za istrebljenja brojnih životinjskih i biljnih vrsta.
Jedan od najočiglednijih dokaza je nestanak megafaune, odnosno vrsta ogromnih biljaka, koji se desio pre između 50.000 i 100.000 godina. Nestanak megafaune imao je dramatičan uticaj na ekosisteme, koji su nakon toga počeli drastično da se menjaju.
Još veće promene počele su da se dešavaju od onog trenutka kada su ljudi otkrili poljoprivredu, pošto je ona dovela do velikog evolutivnog pritiska na biljke i životinje.
Ali ovi pritisci nisu dovodili samo do izumiranja vrsta. Štaviše, došlo je do ogromnog broja porasta ljudima omiljenih životinja, među kojima su domaći psi, ovde, koze, pilići, mačke...
Ljudi su takođe naselili i ostrva, što je imalo presudnog uticaja i na izmenu njihovih ekosistema, koji su se zauvek promenili. Nože životinjske vrste koje su ljudi sa sobom doveli nadjačale su originale i potisnule ih.
Drugim rečima, naseljavanjem ostrva na koja su ljudi dovodili životinje koje su proizvodili za hranu i ispomoć imalo je uticaja na celu planetu.
Zaključak istraživanja je da ono što nazivamo "originalnim stanjem" ne postoji hiljadama godina ni na jednoj tački Zemlje, te da jedini način da spasimo što se spasti može nisu pokušaji da se stanje vrati na početak, već da se posvetimo očuvanju životne sredine kakvu danas imamo, ali po ekološkim stadardima koji će sprečiti njeno urušavanje, a samim tim i siguran nestanak ljudske vrste do kojeg bi ono sigurno dovelo.
Нема коментара