Vulkanske erupcije širom sveta: Da li se nešto dešava u zemljinom jezgru?

Možda ste već videli naslove: Italijanska Etna nedavno izbacila impresivnu količinu lave tokom, sada već, druge erupcije u poslednjih godinu dana. Etna predstavlja najveći i najmoćniji vulkan u Evropi, a njegova erupcija predstavlja opasnost za vazdušni saobraćaj i potencijalno za okolna sela i domove na donjim padinama vulkana.

Erupcije vulkana nisu tako retke kao što mnogi pretpostavljaju. Iako je Etna najskoriji vulkan koji je dobio velike naslove, postoje i brojne druge erupcije koje se javljaju širom sveta. Vulkani eruptiraju praktično svuda: jedini vulkan u Indiji je ponovo aktivan posle 150 godina, a očekuje se da četiri glavna vulkana na Islandu uskoro eruptiraju.

Ovo nameće pitanje: Da li se nešto dešava u zemljinom jezgru?

Koji vulkani eruptiraju ili su opasno blizu tome?

Kako navodi Volcano Discovery, 35 vulkana širom sveta ili trenutno eruptiraju ili su nedavno eruptirali. Postoji čak i više vulkana sa upozorenjima o erupciji i tone drugih vulkana koji su aktivni, što znači da bi tehnički mogli eruptirati u svakom trenutku.

Kako navodi USGS: “Naučnici koriste termin magma za istopljene stene pod zemljom i lava za istopljene stene koje se probijaju kroz Zemljinu površinu.“ U ovom trenutku nešto na Zemlji izaziva magmu da se podiže u brojnim vulkanima širom sveta.

Jedna od najskorijih erupcija je bila Etna. 27. februara 2017. godine, eruptirao je aktivni vulkan koji se nalazi na istočnoj obali Sicilije u Italiji. Ovaj vulkan je visok 3.329 metara, i predstavlja najveći aktivni vulkan u Evropi. Grad je proglasio žuto upozorenje i, kako je preporučeno od strane opštinskog plana za vanredne situacije, izdao je naredbu da niko ne sme da poseti vulkan. Iako nije bilo žrtava, erupcija je i dalje razlog za zabrinutost, izazivajući strah širom grada.

Vulkan na ostrvu Baren, jedini aktivni vulkan u Indiji, nedavno je ponovo postao aktivan nakon što je mirovao poslednjih 150 godina. Eruptirao je četiri sata u januaru 2017. godine. Ovaj vulkan je posebno star, njegova prva erupcija datira od 1787. godine. Ali šta ga je probudilo?

Prema rečima geofizičara Pala Einarsona, četiri glavna vulkana na Islandu pokazuju sve više aktivnosti, ukazujući na to da će uskoro eruptirati. Jedan od ovih vulkana, Katla, je najaktivniji.

Ranije ovog meseca, vulkan Sinabung na severu ostrva Sumatra u Indoneziji je eruptirao sedam puta u toku jednog dana. Turisti i stanovnici u ovoj oblasti su nosili maske preko očiju, usta i lica, kako bi sprečili direktno izlaganje vulkanskom pepelu, a hiljade seljana je raseljeno. U vreme erupcije, Sinabung je predstavljao desetu vulkansku erupciju tokom jedne nedelje.

25. februara 2017. godine je proradio i vuklan Fuego u Gvatemali. To je zapravo bio već drugi put da je eruptirao ove godine. Vulkan Kilauea na Havajima je proizveo ono što lokalno stanovništvo zove “vatrogasno crevo“ lave u novogodišnjoj noći, što je još uvek u toku. Postoje brojni primeri vulkanskih erupcija širom sveta, a neke od njih su potpuno neočekivane.

Da budemo jasni, ove vulkanske erupcije nemaju nikakve veze sa geografskim položajem, jer kao što i sami znate, Island i Indonezija su izuzetno udaljene. Jasno je da nešto izaziva povećanu seizmičku aktivnost u svetu.

Koliko je veliko to povećanje aktivnosti?

Hajde da pogledamo vulkanske aktivnosti u ovom veku u odnosu na prethodni.

U prošlosti je bilo poznato da klimatske promene izazivaju vulkanske erupcije. Tokom proteklih milion godina, tokom perioda ekstremnih klimatskih promena, brzo topljenje kontinentalnih glečera je dovelo do podizanja nivoa mora, što je povećalo količinu vulkanskih erupcija. Međutim, to verovatno nije ono što se ovde dešava, jer se erupcije ne dešavaju uvek odmah nakon klimatskih promena. Očekivano je da bude vremenskog kašnjenja od najmanje hiljadu godina između momenta klimatskih promena i posledičnih erupcija.

Iako je nejasno zašto toliko vulkana odjednom eruptira, mislimo da je presudno razumeti obim problema i razmisliti o promenama koje smo napravili tokom poslednjih nekoliko vekova.

Postoje brojni “super vulkani“ koji bi mogli negativno uticati i potencijalno ubiti milione ljudi, od kojih je jedan vulkan “Flegrejska polja“ koji se nalazi u Italiji. Mnogi ljudi zaboravljaju koliko erupcije mogu biti pogubne; na kraju krajeva, čitav grad Pompeja je uništen jednom erupcijom.

Dakle, kakve smo promene napravili s obzirom da su svi ovi vulkani počeli da eruptiraju? Nije tajna da društvo u celini užasno tretira životnu sredinu; kopamo, koristimo njene resurse, i polažemo pravo na nju samo da bismo je uništili. Sa energetskog stanovišta, te erupcije bi mogle biti odraz načina na koji tretiramo životnu sredinu. Da vas loše tretiraju i stalno ekspolatišu, da li biste i vi implodirali?

Webtribune.rs